Čovekovo telo kroz mere – antropometrija
Autor: Prof dr. Milorad Jerkan
Antropometrija (somatometrija) je metoda merenja čovekovog tela, odnosno pojedinih delova tela, kojom se kvantitativo određuju morfološke osobine i sagledava objektivna slika stanja rasta ispitivane osobe. Po svojoj važnosti ističu se dve grupe zadataka antropometrije:
Antropometrijsko merenje u praktične svrhe:
• sticanje objektivne predstave o stanju telesnog razvitka ispitivane osobe, čemu naročito doprinosi međusobno poređenje pojedinih izmerenih antropometrijskih mera
• sagledavanje napretka, stagnacije, odnosno nazadovanja određenih antropometrijskih mera (poređenjem podataka uzastopnih merenja sprovedenih u odgovarajućim vremenskim razmacima, mogu se realno pratiti: tok fizičkog razvoja deteta ili adolescenta, uticaj pojedinih oblika telesnog vežbanja na morfološke karakteristike jedinke, ili sagledati morfološke promene uslovljene nastajanjem ili lečenjem povreda, oštećenja i oboljenja pojedinih segmenata tela);
• pravovremeno usmeravanje sportiste takmičara prema sportskim disciplinama, a presudnu ulogu imaju ne samo pojedini antropometrijski parametri, već i njihovi međusobni odnosi.
Antropometrijska merenja i obrada podataka na većim grupama ispitanika:
• longitudinalni metod istraživanja tj. praćenje i merenje iste grupe osoba tokom niza godina,
• stiče se uvid u dinamiku razvoja dece i omladine u određenim životnim uslovima
• transferzalni metod israživanja je jednokratno merenje većeg broja ispitanika određene populacije i dobijanje uvida u prosečno stanje telesnog razvoja.
Uslovi i tehnike merenja
Merenja antropometrijskih varijabli se rade po internacionalnom biološkom programu (IBP), a parametri antropometrijskih pokazatelja mere se prema postupku koji su ( na osnovu pregleda Stoudt i Mc Farlanta) izradili M.Stojanović i Z.Stojković.
Ovaj program ima 39 linearnih mera:
težina tela, visina (dužina) tela, sedeća visina, dijametar kolenog zgloba (bikondilarna širina kosti), dijametar skočnog zgloba (širina skočnog zgloba), visina tibiale, dužina podkolenice, dužina stopala, obim nadkolenice, obim podkolenice, dužina ruke, dužina nadlaktice, dužina podlaktice, dijametar lakatnog zgloba (bikondilarna širina nadlaktične kosti), širina pesnice (zapešća), širina šake, obim nadlaktice opružene (u relaksiranom položaju), obim nadlaktice – savijene (pri kontrakciji), širina ramena (biakromialni raspon), širina grudnog koša, dubina grudnog koša,
obim grudnog koša, dužina noge (visina spinae iliacae anterior superior), širina karlice, dužina karlice, visina glave, širina glave, širina donje vilice (širina donjeg dela lica), širina lica, morfološka visina lica, širina usta, debljina usana, visina nosa, širina nosa, kožni nabor nadlaktice ( nad m. triceps brachil), kožni napor na leđima ( subskapularni), kožni nabor na trbuhu, suprasteralna visina, obim glave.
Pre svakog merenja obavezno je obeležeti tačke i nivoe u cilju preciznijeg merenja antropometrijskih veličina. Na slici 1. prikazujemo raspored antropometrijskih tačaka: akromion (a), akropodion (ap), alare (al), basis (B), cervicale (c), daktylion (da), deltoide (d), endokanthion (en), euryon (eu), frontotemporale (ft), glabella (g), gnathion (gn), gonion (go), hypochondricale (hy), iliocristale (ic), incizurale (in), iliospinale (is), inion (i), lumbale (lu), malleolare (m), mesosternale (ms), metacarpale radiale (mr), metacarpale ulnare (mu), metatarsale fibulare (mtf), tibiale (ti), nasion (n), opisthocranion (op), orbitale (or), phalangion (ph), porion (po), postaurale (pa), preaurale (pra), pternion (pte), radiale (r), stomion (sto), stylion (sty), subaurale (sba), subnasale (sn), superaurale (sa), suprasternale (sst), symphiysion (sy), tibiale (ty), tragion (t), trichion (tr), trochanterion (tro), vertex (V), zygion (zg),
Principi za izvođenje ovog programa su
• izbor parametara u planiranom antropometrijskom istraživanju
• izbor mernih instrumenata
• tehnika izvođenja antropometrijskih merenja.
Izbor parametara je preduslov za uspeh u istraživanju. Broj i vrsta merenja zavisi od cilja istrraživanja. Uz brižljivo i dostižno postavljen cilj istraživanja planirana merenja moraju da imaju veliku reprezentativnu grupu ispitanika (neophodno je uzeti jedan ili dva parametra koji definišu 4 antropometrijske dimenzije)
Longitudionalna dimenzionalnost skeleta: visina tela, sedeća visina, raspon ruku, dužina ruke, dužine noge.
Transverzalna dimenzionalnost skeleta: širina ramena, širina karlice, širina kukova, dijametar lakta, dijametar ručnog zgloba, dijametar kolena.
Volumen i masa tela: težina tela, srednji obim grudnog koša obim trbuha, obim nadlaktice, obim podlaktice, obim nadkolenice, obim podkolenice.
Potkožno masno tkivo: kožni nabor nadlaktice, kožni nabor podlaktice, kožni nabor na leđima, kožni nabor trbuha, kožni nabor natkolenice, kožni nabor na potkolenici.
• U skladu sa IBP sva merenja na parnim segmentima tela (ruke, noge) treba izvoditi na levoj strani.
• Pripremiti formulare u koje će se unositi podaci dobijenih merenja (primer takvog formulara je merna lista priložena uz poglavlje o antropometriji)
Korektnost rezultata obrzbeđuju merni instrumenti koji odgovaraju standardima, a kalibrisani su u metričkom sistemu: merna traka, medicinska decimalna vaga, antropometar, klizni šestar, pelvimetar, kefalometar i kaliper. Pored toga, potrebne su još i dermografske olovke, merne liste, olovke (obične), kombinovani barometar, higrometar, termometar i zapisnički sto.
Medicinska decimalna vaga koja obezbeđuje tačnost merenja rezultata od 100 gr i kod koje postoji mogućnost regulisanja kazaljke na nulti položaj.Vaga se baždari svakodnevno nakon izmerenih petnaest do dvadeset ispitanik. Prenosna vaga koja se koristi za terenske uslove meri sa tačnošću od 5oo gr, jer mehanizam vage je pod direknim uticajem atmosferskih činioca pa sa velikom upotrebom preko 5000 merenja potpuno se isključuje iz upotrebe.
Antropometar po Martinu na kome su obeleženi santimetri i milimetri koristi se za merenje antropometrijskih parametara. Dužine 2 metara rastavlja se na četri jednaka dela a gornji deo se često koristi kao klizni šestar s kojim se mere i još neki antropometrijski parametri. Okruglog ili četvrtastog oblika koji na sebi ima deo koji se pomera. Raspon mera je 200 cm tačnost merenja antropometra je 0,1 cm.Očitavanje rezultata vrši se na četvrtastom otvoru i to na središnoj crti otvora koji poklapa dobijenu mernu jedinicu.
Merenje debljine potkožnog masnog tkiva vrši se instrumentom kaliperom. Najpogodniji tip kalipera je “John Bull” sa mernim rasponom od 0 do 40mm (skazaljka opisuje dva kruga oko skale baždarene od 0 do 20mm). Pre merenja neophodno je proveriti baždarenost instrumenta. Pritisak kojim hvataljke instrumenta sabijaju kožu i potkožno tkivo je standardno i iznosi 10gr/mm2. Tačnost očitavanja: 0,2mm (interpolacijom – tačnost od 0,1mm). Rezultat merenja očitava se oko 2 sekunde pošto je hvataljkom zahvaćen kožni nabor, u ovom intervalu savladava se elasticitet tkiva, pa su očitane vrednosti bliže realnim. Duže zadržavanje hvataljki može da uslovi njihovo pomicanje i klizanje čime bi se umanjila tačnost rezultata. S obzirom na veliku varijabilnost rezultata merenja debljine jednog kožnog nabora kod iste osobe, neophodno je da se merenje uzastopno ponovi barem tri puta. Kao konačan rezultat merenja uzima se srednja izmerena vrednost debljine nekog nabora
Metalna merna traka (santimetarska traka) mere se obimi tela.Santimetarskom trakom merimomo sa tačnošću od o,5 cm, a metalnom mernom trakom merimo sa tačnošću od 0,1 cm .Dužina merne trake iznosi 150 cm, aposle 100 merenja potrebno je traku izbaždariti prema antropometru zbog mogućnosti njenog rastezanja.
Pelvimetar 1 ima skalu na vodoravnoj osovini koja spaja dva kraka. Služi za merenje biakromialne i bikristalne širine. Na krajevima ima oštrije završetke koji se kod merenja postavljaju na već unapred označenim tačkama. Rezultat se čita na unutrašnjem rubu klizne skale. Skala je širine 60 cm a baždarena je na 0,1 cm.
Pelvimetar 2 primenjuje se kod sagitalnog merenja prsnog koša.Za razliku od pelvimetra 1 na krajevima ima oblije završetke i može bolje da obuhvate zadate mere.Skala ima širinu od 60 cm, a baždarena je na 0,25 cm.Rezultat se čita na unutrašnju stranu klizne skale najčešće se ovaj oblik instrumenta upotrebljava u ginekologiji pa se i naziva ginekološki šestar.
Kefalometar po konstrukciji identičan pelvimetru,ali je manji i ima manju mernu skalu.Skala ima raspon do 30 cm a baždarena je na 0,1 cm. Služi za merenje manjih dužina i širina tela,a to su dužina i širina glave i delova glave b. Meri sa tačnošću od 0,1 cm
Klizni šestar služi se merenje manjih rastojanja na telu, anajčešće se koristi za merenje dijametre zglobova. Ima nekoliko različitih tipova (na primer klizni šestar po Martinu ima skalu od 20 cm dok klizni šestar sa nonijusom ima raspon od 15 cm.U oba slučaja skala je baždarena na 0,1 cm. Merenjem ovim instrumentom zahteva i prethodno obeležavanja tački a rezultat se čita na liniji koja se poklapa sa unutrašnjim rubom kraka šestara. Meri sa tačnošću od 0,1 cm.
Izvođenje
Pre početka merenja, merilac je dužan da proveri tačnost instrumenta i da ga po potrebi podesi.
Prema postavljenim zadacima istraživanja treba omogućiti tehničke uslove za precizne i tačne rezultate.
• Merenje antropometrijskih parametara obavlja se u toku prepodneva (od 7 do 13 časova);
• Instrumenti su standardne izrade i baždareni su svakodnevno pre početka i u toku merenja nakon 10 izmerenih ispitanika;
• Ispitanici se mere u sali za antropometrijsko merenje.Sala mora biti dovoljno prostrana i osvetljena, a temperatura vazduha takva da se svučeni ispitanici osećaju prijatno (od 17C do 22C);
• U sali pre početka merenja neophodno je pripremiti dva radna mesta za merenja. Razmak između tih mesta mora da bude najmanje 5 metara;
• Sva merenja obavljaju pet merioca, s tim što svaki od njih izvršava uvek ista merenja. Jedan od merilaca meri telesnu visinu i telesnu masu, drugi meri dijametre, treći obime, četvrti potkožno masno tkivo, a peti zapisuje rezultate merenja;
• Ispitanici koji se mere su bosi, a na sebi imaju samo sportske gaćice;
• Rezultati merenja čitaju se dok je instrument na merenom parametru ispitanika, a osoba koja evidentira podatke radi kontrole, glasno ponavlja rezultate pre upisa u karton ispitanika;
Lumbalni sindrom kod sportiste (lumbalni intervertebralni diskus)
Autor: Prof. dr Milorad Jerkan
Kod sportista lumbalni sindrom srećemo još u periodu pre puberteta i pubertetu. Naporni treninzi i takmičenja izazivaju „zamor tkiva“ i to predstavlja jedan od glavnih faktora za pojavu ovog oboljenja.
Mlada tkiva diskusa sporo degenerišu i atrofiraju (juvelarni lumbalni sindrom), komresija radiksa duže tralje ali se i sporije povlači oboljenje je po obimu manje ali lečenje je teže nekad samo operativni zahvat daje komletan uspeh. Posebna ove povreda je izražena kod sportista gde pritisak trpi kičmeni stub kod pokret pri izbacivanju tereta (bacači kladiva, diska, kugle i koplja), kod sportova napora (dizači tereta, rvači, gimnastičari), sportovi sa doskokom (skakači u dalj, troskokaši i skakači sa motkom), i u kontaknim sportovima (ragbisti, fudbaleri i karatisti). Mehanizam nastajanja povrede nije kongenitalne prirode odnosno kongenitalne malformacije pršljenova, već je prvenstveno diskalne mehanogeneze. Ranije se smatralo da se lumbalni sindrom javlja u trećoj, četvrtoji ili petoj deceniji života. Ovakve tvrdnje gube na svom utemeljenju zbog profesionalizacije sporta i nedoziranih treninga od radosti.
Klinička slika
Kliničkom slikom dominira osnovni bol u krstima u lumbosakralnoj regiji po sredini paravertebralno i intravertebralno. Etiologiju bolova treba tražiti u nepravilnom istezanju sportista, velikim pritiscima na ovu regiju i na meka tkiva kičme: ligamente, kapsulama malih zglobova,diskusika korenima mišića i nerava. Bolovi ovog tipa veoma brzo prestaju (posle odmora sportiste od sportske aktivnosti), a u težim slučajevima bol traje zavisno od intenziteta i trajanja kompresije. Pored lumalnom javlja se i ishialgični bol i to u njegovim granama na n.peroneusu i n. tibialisu a ponekad bol se širi i prema testisu.
Simptomi oboljenja mogu se podeliti na spinalne koji se direkno ispoljavaju na kičmu, i radikularne koji nastaju zbog oštećenja nervnih korena. Suštinski sve ove promene odigravaju se na kičmi.
Spinalni znaci
antalgična skolioza (inklinacuja celog kičmenog stuba na jednu stranu)
rigidnost – kontraktura paravertebralnih mišića,
perkusija na procesusu spinozusu (najčešće na pršljenima L5. i S1.),
„znak zvonceta“– pritiskom palcem između dva procesusa spinosusa i vertebralnog segmenta
gde je oštećen diskus, izaziva bol u krstima i niz nogu,
ograničeni i bolni pokreti u lumbalnom delu kičme, elastičnost kukova i istegljivost pelvifemoralnih mišića (flektora, aductora natkolenice i drugih fleksora potkolenice) koje su često skraćeni i sprečavaju amortizacionu sposobnost karlice i lumbalne kičme.
Radikularni znaci
bolovi i trnjenje (parestezija), imaju karakterističnu topografsku putanje ishialgičkog nerva sa komprimiranim korenima od L4 do S1.
retko pritisak (najređe) na L3 i L4 karakterišu bolove i trnjenje od lumbalnog dela kičme prema spoljašnjoj i prednjoj strani natkolenice do kolena ili nešto ispod potkolenice (n. femoralis)
pritisak na L5 izaziva bolovi prema gluteusu, spoljašnjoj strani natkolenice i potkolenice, iznad spoljašnjeg maleolusa suprotno do palca,
pritisak S1 izaziva bolove u krstima, i širi se do zadnje strane natkolenice i potkolenice sve do pete, a onda spoljašnjom stranom stopala do malog prsta,
Lazarevićev znak – bolovi i trnjenje prostiru se duž ishijadičnog nerva (u dorzalnom dekubitusu, noga se sa obolele strane flektira u kuku dok je koleno ispruženo),
Oštećenje senzibiliteta je neurološke prirode. Može biti delimična (hipestezija), odnosno potpuna (anestezija), a osnovni pravac delovanjem je na donjim ekstremitetima,
Oslabljeni ili ugašeni tetivni refleksi snižen ili ugašen patelarni refleks (koreni L3 i L4) Ahilov refleks se javlja kod oštećenja korena S1,
Motorni ispadi izazivaju pareza i paraliza mišića inervisanih oštećenim korenima nerva, sa mogućnošću mišićne atrofije:
L3–L4 pogođena inervacija m.kvadricepsa (retko), L4–L5 (koren L5) slabost ekstenzora palca prstiju, a retko m. tibialis anterior („peroneusna paraliza“), sa oslabljenom dorzifleksijom stopala, stopalo se vuče (petlov hod) a pacijent ne može da hoda na pete,
kod sindroma kaude ekvine dolazi do medijalnog prolapsa diskusa i kompresije sa gubitkom senzibiliteta u obliku jahačkih čakšira i gubitkom kontrole svinktera,
Nervni koreni na mestu kompresije su spljošteni i deformisani. Spinalni koreni su osetljivij na kompresiju perifernih nerava zbog slabije vaskularizacije, prostor lumbalnog kanala i intervertebralnih otvora povećavaju se pri fleksiji, a smanjuje pri ekstenziji, kompresija radikusa na samom početku oboljenja izaziva bolove i senzitivne ispade.
Nedvidek pod lumbalnim sindromom podrazumeva „ tegobe u vidu bolova,uz poremećaj funkcije lumbosacralnog dela kičmenog stuba, često praćene mišićnom reakcijom na bol i simptomima lumbalne radiculopatije, nastale kao posledice degenerativnog oboljenja pojedinih elemenata dinamičkog vertebralnog segmenta“
Dijagnostika
Radiografska dijagnostika je dominantna u potvrđivanju dijagnoze, a podrazumeva nativnu radiografiju, kontrasnu radiografiju (mijelografija, diskografija) i radiografiju po slojevima – body scaner. U poslednje vreme magnetna rezonanca postaje dominantna u dijagnostici ovog sindroma, pored nje i skener je i dalje veoma aktuelan kao i elektrodijagnostika (elektromijelografija)
Lumbalni sindrom u početku daje klasične simptome a to su bolovi u ktstima koji nastaju usled nedoziranih treninga, naglog podizanja večeg opterećenja, naglog pokreta u trku ili miru a to sve za posledicu ima bol u lubalnoj regiji koji je u većini slučajeva u kombinaciji sa bolom u glutelnoj regiji i spušta se duž donjih ekstremiteta. Intenzitet bola je različit u zavisnosti od oštećenja. Ako se sportista nakon nekoliko dana dobro oseća ne znači da se potpuno oporavio, jer ova pojava je reverzibilnog karaktera koja ako se adekvatno ne leči može da izazove funkcionalnu slabost lumbalne kičme i mišića inervisani oštećenim korenom.Od velikog je značaja za sportko medicinsku preksu da se lumbalni sindrom ozbiljno shvati i da se preuzme adekvatne mere kako ne bi došćo do preranog prekida sportske karijere.
Lečenje
U zavisnosti od procene oštećenja kod sportista se preuzima adekvatna terapija. Osnovna je suštinski mirovanje i to ležanje u tkz. Williamsovom položaju gde su kukovi flektirani a kolena oslonjena na veći jastuk ispod kolena. Glava je lako podignuta, afleksija ekstremiteta kičme podešava se prema individulanim potrebama. Rasterećenje lumbalnog dela treba da traje u principu svih 24 časa, i to nekoliko dana kod sportista od 5 do 10 dana (iskustvo sa fudbalerima) ako nema nervnih ispada, dok Banović predlaže 3 do 4 nedelje, kod nervnog ispada 6 do 8 nedelja. Kod sportista je ovo izuzetnetno dug period ali treba biti obazriv i pravilno proceniti oštećenje nerva ili lumbalnog predela pre definitivnog odobrenja povratka na sportski teren.
Medikamentozna terapija
Od medikamentozne terapije daje se analgetik, sedativ (relaksira „upaljeni“ nerv) anestetik intramuskularno, a kod jačih bolova injekcije imletol, voltaren, i kortiko preparat depo lemod u koncetraciji do 40mg (podeljen na doze) u toku 7dana.
Kineziterapija
Kineziterapija kod sportista a i kod svih pacijenta sa problemom lumbalnog sindroma ima centralno mesto ne samo u terapiji nego i prevenciji novih recidiva i daljih oštećenja. Sportisti nenavniikutni na pasivnost mišićne muskulature, još u postelji počinju sa izometrijskim vežbama trbušne muskulature i donjih ekstremiteta u antalgičnom položaju. Vežbe disanja i relaksacije i vežbe gornjih ekstremiteta sa progresivnim opterećenjem, ali isklučivo do granice bola. U praksu sportista ustaje kada nema bolove pri uspravnom hodu i trnjenje duž nogu. Osnovni cilj kineziterapije je mobilizacija donjih ekstremiteta, zatezanje mišićnih grupa preko njihovog osovinskog zatezanja i stabilizacija kičmenog stuba, karličnog prstena, kao i osovinskih mišića lanca, a što je uslov da se lumbalna kičma snagom mišića može imobilizirati u položaju blage kifoze karlice u lakoj reklinaciji. U praksi Reganov tretman vežbi je uhodan i dosta se koristi ali (Jeftić) daje prednost Brunkowu i smatra da je daleko približniji savremenoj kineziologiji. Kroz ove vežbe sve gore navedene konstatacije mogu se i postići: a) vežbe iz leđnih pozicija, b) vežbe iz trbušne pozicije, c) vežbe iz četvoronožnog stava, d) vežbe iz polazne pozicije na stranu, e) vežbe iz kolenog stava, jednom nogom na kolenu i stojećeg stava. Po Jeftiću može se koristiti elementi PNF tehnike za donji segment. Ističe da tehnika „vežbe na trupcu“ prema metodologiji Klein – Vogelbach. Ova tehnika uključuje tretman autohtone muskulature kičmenog stuba i dovodi do lokalne stabilizacije.
Fizikalna terapija
Fizikalna terapija protažira manuelna vibraciona masaža, podvodna relaksirajuća masaža, hidroterapija (temperatura vode između 34–38 stepeni) i olakšani pokreti u vodi, termoterapije, a u novije vreme koristi se krioterapija analgezijom i vaskularizacijom koja nastaje posle kratke vazokonstrikcije. Ultrazvuk koji deluje analgetički i spazmolitički, diodinamičke struje duž n. ishiadicusa, interferentne struje, laser, impulsno magnetno polje kao i elektrostimulacija. Kombinacija navedenih fizikalnih tretmana zavisi od težine povrede. Kod sportista veoma bitan psihološki status poverenje igrača u lekara je veoma značajan faktor u brzini izlečenja i povratak na sportsko borilište.
Hirurško lečenje
Po Banoviću apsolutne indikacije za hiruško lečenje su:
neuspešna konzervativna teraoija,
progresivni neurološki deficit,
prolaps diskusa centralnog tipa, gde postoje poremećaji motorike i svinktera, a gde bi neoperativno lečenje predstavljalo veliki rizik za kompresiju kaude ekvine.
Relativne indikacije:
česti recidivi radikularnih bolova i adhezije korenova, koje dovode do stalne parestezije i radikularnog bola, ali čiji intenzitet nije tako jak.
Gimnastička povreda kičmenog stuba
Javlja se najčešće kod mladih gimnastičarki koje imaju spondilozu slabinskih pršljenova i bol u krstima prilikom hiperekstenzije. Bol je stacioniran u predelu paravertebralne muskulature, što stvara zabunu kod sportskog lekara o mogućnosti povrede mišića ove regije. Diferencialno dijagnostički sumnje otklanjamo pozitivni Lazarevićevim znakom koji je na 70 ili 80 stepeni pacijent leži u pronaciji izvodi se hiperekstenzija i javlja se bol u lumbalnoj regiji. Prisustvo skolioze i napetost paravertebralnih mišića. Prevencija koju preporučujemo je jačanje mišića abdomena, ramena i intravertebralnih i paravertebralnog dela, antilordotične vežbe, kao i vežbe za jačanje lumbodorzalne fascije i mišića flektora potkolenice. Radiografski pozitivan snimak se javlj u kasnijem periodu, kada je promena jasna i postojanje skolioze potvrđeno, zato je preporuka uraditi scintigrafiju skeleta gde se odmah u početnoj fazi vide promene i u tom periodu treba prekiniti izvesno vreme sa treningom do trenutka kada lokalni znaci oboljenja prođu i spazam muskulture nestane. Hiperekstenzija mora biti negativna kao i Lazarevićev znak. Kod gimnastičara srećemo i spondilololistezu gde su primetna oštećenja na L4–L5 i L5–S1. U 10% slučajeva javlja se i bol izazvan diskalnim promenama. Kod preloma pršljenova, povrede hrskavice rasta (Scheuermanova bolest) i neoplazme javlja se bol u krstima. Mogućnost pojava hernije diskusa retko se sreće kod mladih osoba, ali kod sportista usled nepravilnog treninga, predoziranosti i velikom fizičkom naprezanju hernia diskusa je moguća (balerine, gimnastičarke)
Promene na kičmi igrača baleta
Usled napornih nedoziranih vežbi dolazi do promena na kičmenom stubu u vidu torakalne kifoze i lumbalne lordoze. Jačanjem torakalnog dela kičme dolazi do smanjenja lumbalne lordoze, a sagitalna krivin kičme se ispravlja. Nekada može da se javi i laka istegnuća ligamenata. Radiloškim nalazom i ortopedskim pregledom ništa se ne otkriva dok scintigrafijom otkrivamo povećanu aktivnost u kičmi sa povećanim nivom metabolizma u ovoj zoni. Lečenje je antiinflamatornim lekovima, a ova bolest se posebno javlja u petoj i šestoj deceniji života kod bivših sportista kada se javlja bol u leđima.
Gimnastička grba
Posebno se javlja kod gimnastičara „specijalaca“ za karike. Mišići grudnog koša se skraćuju i dovode do nastanka grbe, naročito usled jednostranosti izvođenja vežbi i to u periodu intenzivnig rasta između 13. i 17. godine. I kod biciklista se javlja grba koja se manifeststuje kifozom srednjeg dela torakalne kičme usled pogrbljenosti na takmčenjima i treninzima kada biciklista po nekoliko sati ostaje pogrbljen u sedlu. Kod košarkaša kifozu smatraju kao njenu specifičnost. Međutim naša iskustva u praćenju košarkaških ekipa od pioirskih do seniorskih kategorija idu u prilog činjenici da pojava kifoze nastaje usled ubrzanog rasta i promenama na korpusima pršljenova u smislu Scheuermanove bolesti.
Ishrana bivših sportista i rekreativaca
Autor: Prof. dr Milorad Jerkan
Sportisti, posle prestanka aktivnim bavljenjem sportom, naglo dobiju na težini (promene u metabolizmu) i po svaku cenu žele da vrate staru težinu na načine koji medicinski nisu opravdani. Ovo je predlog jelovnika koji će regulisati metabolizam, a vremenom, bivšem sportisti omogućiti da se vrati na željenu težinu. Poželjno je organizam navikavati na obroke i fizičke napore u određenim vremenskim intervalima.
Doručak 8h – 9.30h
Užina 11h – 12h
Ručak 14h – 15h
Užina 17h – 18h
Večera 19h – 20h
• vodu uzimati po potrebi bez ograničenja (mineralna negazirana)
• izbegavati kafu, gazirana pića, alkohol i cigarete
• salate za vreme ručka obavezno
o rendana cvekla, šargarepa, kupus, po 50gr
o cvekla 100 – 150gr
o kupus, kiseo ili sladak, 2 paprike iz turšije
• meso uzimati pečeno na skari ili bareno, bez kožice
• izbegavati sve prženo (pomfrit), koristiti dijetalni šećer i obavezno 14 dana svakog jutra i večeri uzimati jednu čašu caja od korena belog sleza (jednu supenu kašiku korena belog sleza potopiti u 2dl hladne vode da odstoji 12h i onda piti)
I varijanta
Doručak svež kravlji sir od obranog mleka 50gr
1 viršla 50gr
2 parčeta prženog hleba 50gr
bistri sok 2 dl
Užina 2 jabuke 150gr
Ručak juneća supa bez testenina 200ml
ćufte (teletina) 50gr
2 parčeta raženog hleba 50gr
krompir pire 2dl
sok od paradajza
Užina voćna salata 100gr
(jabuka, dunja, malina, sve osim banana)
Večera 2 parčeta raženog hleba 50gr
file od oslića 150gr
baren krompir 100gr
II varijanta
Doručak korn – fleks pahuljice 100gr
jogurt 2dl
Užina 1 jabuka i 1 narandža 150gr
Ručak teleća supa bez testenina 200ml
pečeno belo pileće meso 100gr
bareni pirinač 100gr
Užina sok od borovnice 3dl
Večera špagete 150gr
mlad sir od obranog mleka 70gr
sok od paradajza 70gr
III varijanta
Doručak 2 parčeta raženog hleba 50gr
Užina džem 50gr
obrano mleko 2dl
kompot od dunja 150gr
Ručak pileća supa 300ml
pljeskavica (junetina) 100gr
bareni krompir 100gr
Užina kuvano žito 100gr
Večera čorba od pečuraka 2dl
sutlijaš 150gr
IV varijanta
Doručak đus 1dl
margarin „Dijet“ 20gr
Med 20gr
crni hleb 50gr
Užina posni keks 50gr
Ručak pastrmka na skari 150gr
supa (šargarepa, grašak, pirinač) 2dl
Užina 2 pomorandže 150gr
Večera pizza (nadev bez suhomesnatih proizv.) 150gr
kompot 150gr
V varijanta
Doručak jogurt sa rendanim celerom 2dl
ražen hleb 50gr
margarin „Dijet“ 20gr
Užina puding na vodi 100gr
Ručak teleća čorba 2dl
teleći medaljoni 150gr
šampinjoni 30gr
bareni pirinač 70gr
crni hleb 50gr
Užina 2 jabuke 150gr
Večera „korn – fleks“ pahuljice 100gr
obrano mleko 2dl
VI varijanta
Doručak proja 100gr
mlad sir od obranog mleka 50gr
jogurt 2dl
Užina sok od borovnice 3dl
Ručak prebranac pasulj 100gr
ražen hleb 50gr
kompot od suvih šljiva 100gr
Užina posni keks 50gr
Večera baren kukuruz 150gr
Актуелности:
У хотелу „Tulip in“ и у хали спортова – Ranko Žeravica на Новом Београду је одржано лиценцно саветовање за судије koje je oдржао г-дин Havier Eskalante председник судијске комисије Светске kaратe федерације (WKF). Семинару је присуствовало око 60 судија из целе Србије. G-din Eskalante је учествовао на трофеју Београда kao специјални гост и супервизор суђења.
Satnica KUP-a KSUS za poletarce, pionire i nade
Satnica Prvenstva KSUS za kadete, juniore, ml.seniore 2017
У недељу 8. октобра је у Хали Пионир – Александар Николић одржан Трофеј Београда – Београдски Победник, на којем је учествовало преко 1000 такмичара (1045 појединачних наступа и 67 екипних наступа) из 128 клубова из 12 зенаља ( Русија, Француска, Бугарска, Канада, Словенија, Македонија, БИХ, Црна Гора, Мађарска, Хрватска, Словачка и Србија). Најуспешнији су били:
1. Бар – Бар 16 10 15
2. Младеновац – Младеновац 10 8 7
3 . Шампиони Бијељина – Бијељина 8 2 3
4 . Ligue de Bourgogne – France 7 4 2
5 . Јуниор Батајница – Батајница 6 2 2
Трофеј је отворио Председник КФС г-дин Славољуб Пипер, а специјални гост на турниру и супервизор суђења је био Председник судијске комисије ВКФ-а Javier Escalante, који је на крају Трофеја одржао брифинг на којем је дао напомену и основне смернице за унапређење судијске организације Србије.
Финални меч Сениорке
Финални меч ката тим – Сениорке
Погледајмо такмичарски календар 2017. / 2018. год.
Kalendar KSUS sa kalendarom KFS za 2017-2018
Ако волите да читате, ово је права прилика да прочитате први део kњиге коју је написао наш члан клуба, Душан Симић
Предговор
Књига је поучна, занимљива и у великој мери осликава данашњицу. Интересантна и узбудљива прича која прати животе двоје тинејџера. Размишљање омладине, грешке, љубав у својим првим и многи би рекли јединим правим облицима. Уколико волите љубавно-спортске приче ова је свакако за вас, а уколико не волите прочитајте, ко зна можда вам се свиди.